Objavljeni radovi
Citirani radovi
Pomoć
O izvještaju
Uvod
Naučni učinak visokoškolskih ustanova Republike Srpske je izvještaj u formi interaktivne veb aplikacije za prikaz naučno-publicističkog učinka visokoškolskih ustanova Republike Srpske (u daljem tekstu VŠU RS).
Izvještaj je nastao kao rezultat projekta Agencije za visoko obrazovanje pod nazivom „Rangiranje visokoškolskih ustanova Republike Srpske“. Predstavlja sastavni dio sistema rangiranja VŠU RS predviđenog tim projektom.
Dostupan je onlajn, u režimu otvorenog pristupa. Kumulativnog je karaktera, kako bi omogućio pregled godišnjih rezultata vrednovanih entiteta i, na taj način, korisnicima omogućio uvid u godišnje varijacije učinka. Planirano je da se izrađuje i objavljuje periodično.
Namjena
Izvještaj je prvenstveno namijenjen upravama i zaposlenima u visokoškolskim ustanovama za potrebe njihove (samo)evaluacije. Takođe je namijenjen akademskoj i široj javnosti, uključujući medije, studente i međunarodne interesente.
Koriste ga u svom radu i regulatorna tijela Vlade RS, prvenstveno Ministarstvo za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo i Agencija za visokoškolsko obrazovanje.
Status
Izvještaj je publikacija Agencije za visokoškolsko obrazovanje. Aktuelna verzija je izrađena u Centru za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON) iz Beograda, prema okvirnim zahtjevima Agencije.
Agencija je vlasnik svih podataka sadržanih u izveštaju. Centar je nosilac copyright-a na model vrednovanja, metodologiju generisanja Izvještaja i oblik prezentacije rezultata.
Održavanje i ažuriranje Izvještaja, kao i izbor izvršioca za njegov dalji razvoj u isključivoj je nadležnosti Agencije.
Metodologija izrade
Osnova
Osnovu za izradu Izvještaja čini model CEON-a nazvan Tripod (Tronožac), koji je koncipiran za potrebe vrednovanja naučnih entiteta malih zemalja u razvoju (middle-income, catching-up, emerging economies/countries). Riječ je o zemljama čije univerzitete nije moguće vrednovati u okviru poznatih sistema za rangiranje (ARWU/“Šangajska lista“, THE WU Rankings, QS WU Rankings, Laiden Rankings itd.), zbog nedovoljne zastupljenosti radova i citata njihovih istraživača u naučnim bazama koje ti sistemi koriste kao izvore za utvrđivanje učinka.
Suštinu Tripoda čini trokomponentna i istovremeno troslojna informatička osnova za vrednovanje.
To znači da se naučno-publicistički („bibliometrijski“) učinak iskazuje posredstvom tri relativno nezavisne komponente (a) produktivnosti, izražene brojem članaka (b) uticajnosti (impakta), izražene brojem citata i (v) stepena međunarodne naučno-publicističke saradnje, izražene proporcijom članaka objavljenih s međunarodnim koautorima.
To takođe znači da se svaka od tih triju dimenzija vrednuje na osnovu informacija ekstrahovanih iz časopisa tri nivoa izvrsnosti, indeksiranih u tri različita bibliografska izvora: citatnim bazama podataka (a) globalnog, (b) regionalnog i (v) nacionalnog karaktera, odnosno obuhvata.
Specifičnost Tripoda je i u tome što se citati člancima iz bilo koje od tri citatne baze utvrđuju ne samo u matičnoj, već i u preostale dvije baze podataka.
Iz tehničkih razloga inicijalna verzija Izvještaja ne obuhvata komponentu pod (v), stepen međunarodne naučno-publicističke saradnje.
Obuhvaćene ustanove
U Izvještaju se vrednuju i rangiraju svi univerziteti Republike Srpske, kao i njima pripadajući fakulteti: Univerzitet u Banjoj Luci s 18 fakulteta, Univerzitet u Istočnom Sarajevu sa 17 fakulteta, Panevropski univerzitet "Apeiron" sa 7 fakulteta, Univerzitet za poslovne studije sa 6 fakulteta, Nezavisni univerzitet Banja Luka sa 7 fakulteta, Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment s 5 fakulteta, Slobomir P Univerzitet sa 6 fakulteta, Univerzitet „Bijeljina“ s 4 fakulteta i Univerzitet Sinergija s 5 fakulteta. Takođe se vrednuje i 10 samostalnih visokih škola.
Popis svih univerziteta zajedno sa pripadajućim fakultetima dat je u prilogu 1.
Razvrstavanje u oblasti
Univerziteti se ne razvrstavaju u grupe, jer po definiciji pokrivaju sve ili bar brojne šire naučne oblasti. Međutim, neki mali, privatni univerziteti su vrlo uskog disciplinarnog profila, što treba uzeti u obzir prilikom tumačenja njihovih rezultata.
Za razvrstanje fakulteta i visokih škola u grupe korišćena je klasifikacija Frascati. Sastav grupa dat je u prilogu 2.
Pokazatelji učinka
Naučno-publicistički učinak VŠU se izražava kao (a) produktivnost, izražena brojem časopisnih članaka i (b) uticajnost, izražena brojem u njima ostvarenih citata. Obje vrste učinka iskazuju se u apsolutnim brojkama i frakciono, u zavisnosti od broja autora objavljenog članka, odnosno ostvarenog citata. Učinak se dopunski izražava u tzv. normalizovanim vrijednostima, uzimajući u obzir nivo izvrsnosti izvora i broj istraživača u VŠU. Koriste se i dva pokazatelja relacija.
| код | Показатељи научно-публицистичког учинка |
| (а) продуктивност | |
| Рг | Број чланака у часописима глобалног значаја (WoS) |
| РгФ | Број фракција у часописима глобалног значаја (WoS) |
| Рр | Број чланака у часописима регионалног значаја |
| РрФ | Број фракција у часописима регионалног значаја |
| Рн | Број чланака у часописима националног значаја |
| РнФ | Број фракција у часописима националног значаја |
| (б) утицајност | |
| Цг | Број цитата у часописима глобалног значаја (WoS) |
| Цгф | Број цитатних фракција у часописима глобалног значаја (WoS) |
| Цр | Број цитата у часописима регионалног значаја |
| ЦрФ | Број цитатних фракција у часописима регионалног значаја |
| Цн | Број цитата у часописима националног значаја |
| Цнф | Број цитатних фракција у часописима националног значаја |
| (в) нормализовани показатељи: | |
| продуктивности | |
| Рп | Збирна продуктивност изражена бројем чланака пондерисаних коришћењем стандардне формуле ЦЕОН‑а* |
| Ри | Збирна просечна продуктивност по истраживачу изражена бројем чланака пондерисаних коришћењем стандардне формуле ЦЕОН‑а** |
| утицајности | |
| Цп | Збирна утицајност изражена бројем цитата пондерисаних коришћењем стандардне формуле ЦЕОН‑а* |
| Ци | Збирна просечна утицајност по истраживачу изражена бројем цитата пондерисаних коришћењем стандардне формуле ЦЕОН‑а** |
| релација | |
| Ц/Р | Релативни цитатни индекс - број цитата по чланку |
| Пу+ | Годишњи индикатор раста продуктивности |
|
* чланак / цитат у међународном часопису = 5 бодова, у регионалном = 3 бода и у националном = 2 бода
** Истраживачем се сматра сваки запослени у звању универзитетског асистента или вишем; број истраживача се утврђује сабирањем фракција појединаца изражених степеном радног ангажовања у процентима |
|
Informacioni izvori
Korpus za utvrđivanje produktivnosti i uticajnosti obuhvata sledeće citatne baze podataka, koje orijentaciono ukazuju na tri različita nivoa izvrsnosti:
| Цитатна база | Статус базе | Број часописа | Ниво изврсности |
| Web of Science Core Collection: SCI, SSCI and A&HCI, ESCI and Conference Proceedings | комерцијални производ Clarivate Analytics‑a | 24.200 | 3 |
| SouthEast European Science Advanced through Evaluation – Продуктивност* | интерна Бета база података ЦЕОН‑а | 1.119 | 2 |
| SouthEast European Science Advanced through Evaluation – Цитираност* | интерна Бета база података ЦЕОН‑а | 408 | 2 |
| Српски цитатни индекс (СЦИндекс) | Open Access база података ЦЕОН‑а | 279 | 1 |
| Српски цитатни индекс Плус (СЦИндекс Плус)** | интерна база података ЦЕОН‑а | 251 | 1 |
| Селекција часописа Републике Српске*** | најбоље категоризовани, лиценцирани у DOAJ | 25 | 1 |
|
* SouthEast European Science Advanced through Evaluation; обухвата часописе из 16 земаља Југоисточне Европе; база систематски покрива свеске, али не и томове/годишта часописа ** база која обухвата часописе који нису индексирани у СЦИндексу, а категорисани су најмање као „часописи међународног значаја“ *** Попис часописа дат је у прилогу 3 |
|||
Definicije
Člankom se smatra svaki prilog evidentiran u nekoj od citatnih baza. Načelno to je svaki prilog koji posjeduje apstrakt i literaturu, nezavisno od njegove uredničke klasifikacije. Člankom istraživača/autora domaće, tj. VŠU RS afilijacije, smatra se svaki prilog čiji autorski tim obuhvata bar jednu takvu afilijaciju.
Isti kriterijum se koristi prilikom utvrđivanja citata. Citatom se ne smatra svaka citirana referenca koja potiče iz članka koji nije sadržan u bazi, pošto joj nije moguće odrediti autorstvo.
Nepotpune afilijacije, npr. samo BiH, Republika Srpska, Banja Luka i sl., kao i one bez oznake univerziteta ili fakulteta, lociraju se i razvrstavaju posebnim postupkom i pridružuju afilijativnoj ustanovi kada god je to moguće.
Pregled rezultata
Početna strana
Na ovoj strani se bira vrsta pregleda rezultata. Pregled je moguć za (a) odabranu ustanovu pojedinačno i (b) za grupu VŠ ustanova odabranog nivoa i za odabrani period. Kada se odabere nivo fakulteta/visokih škola prikaz je moguć i prema pripadnosti određenoj Frascati oblasti. Ustanove i naučne oblasti za pregled biraju se iz padajućih lista.
U glavnom meniju Početne strane dati su linkovi koji vode do instrukcija za upotrebu aplikacije (Pomoć), odgovora na očekivane upite i moguće nejasnoće (Pitanja) i forme za prijavu eventualnih grešaka (Primjedbe), kao i linkovi za izbor jezika i pisma interfejsa.
Bibliometrijski portret ustanove
Na ovoj stranici prikazan je portret učinka vrednovane VŠ ustanove. Portret obuhvata produktivnost, uticajnost i profil učinka. U inicijalnom (aktuelnom) izdanju prikazani su rezultati ostvareni u desetogodišnjem periodu, od 2011 do 2020. godine.
Članci i citati ostvareni u nacionalnim časopisima čiji je izdavač neka od vrednovanih VŠU RS nisu izuzeti prilikom generisanja učinka odnosnih ustanova.
Produktivnost po godinama
Produktivnost je prikazana tabelarno i grafički, linijskim dijagramima. Učinak ostvaren u časopisima sva tri nivoa izvrsnosti iskazan je brojem članaka u apsolutnom i frakcionom obliku.
Omogućen je uvid u popis članaka objavljenih pod afilijacijom VŠ ustanove. Link koji vodi do popisa postavljen je samo na brojke s apsolutnim, ne i frakcionim vrijednostima, tj. one u redovima Rg, Rr, R i Σ. Objašnjenje skraćenica pojedinih pokazatelja dato je u oblačićima (tooltips).
Članci su u popisu dati u skraćenom bibliografskom formatu, tj. samo sa imenom prvog autora. Sortirani su prema broju ostvarenih citata. Uz svaki citat dat je link sa popisom citirajućih radova. Popis je pretraživ.
Uticajnost po godinama
Uticajnost je prikazana na identičan način kao produktivnost.
Popis citata, dostupan je u tabeli na analogan način kao i popis objavljenih članaka.
Profil učinka
U nastavku je u vidu radar (pauk) dijagrama prikazan relativni učinak ustanove na istim pokazateljima. Dijagramom lijevo dat je uporedno učinak na jednostavnim pokazateljima produktivnosti i uticajnosti, a dijagramom desno učinak na složenim, normalizovanim pokazateljima.
Rezultati su izraženi u z-vrijednostima, kako bi se omogućilo:
- poređenje pokazatelja u odnosu na prosjek svih analiziranih ustanova (z=0; crvena boja), kao i ustanova razvrstanih u oblast kojoj ustanova pripada (zelena boja) i istovremeno
- međusobno poređenje rezultata koje je ustanova ostvarila na pojedinim pokazateljima, kako bi se uočili oni u kojima ustanova ostvaruje bolje, odnosno lošije rezultate.
Prikaz profila univerziteta nema zeleni profil, jer univerziteti nisu razvrstani u Frascati oblasti, te je poređenje moguće samo s prosjekom svih univerziteta.
Rezultat ustanove je to bolji što su tačke koje opisuju njegov profil udaljenije od sjecišta osa dijagrama. Dijagrami su dinamičkog karaktera. Pokreću se klikom na strelicu.
Na vrhu stranice Bibliometrijski portret desno nalazi se forma s padajućim menijem za brzi pristup analognima stranicama drugih VŠ ustanova.
Rangiranje ustanova
Izborom opcije (b) na Početnoj stranici prikazuju se rezultati svih ustanova odabranog nivoa (univerziteti ili fakulteti i visoke škole). U tabeli su dati rezultati na svim pokazateljima opisanim u tabeli Pokazatelji naučno-publicističkog učinka.
Na vrhu stranice data je forma za izbor pregleda.
Odabirom nivoa ustanove i željenog perioda iz padajućih menija otvara se tabela sa prikazom učinka na svim bibliometrijskim pokazateljima.
Pokazatelji su u tabeli označeni kodom, a njihov pun opis dat je u oblačićima (tooltips), koji se aktiviraju prelaskom mišem (mouseover). Podržano je rangiranje na svim pokazateljima. Izborom odgovarajuće strelice vrijednosti se sortiraju od najveće ka najmanjoj ili obratno. Ustanove se prvobitno (by default) rangirane prema produktivnosti (broju objavljenih članaka) u časopisima globalnog značaja (prva kolona).
U ovoj tabeli je, takođe, omogućen pristup popisu članaka i citata objavljenih pod afilijacijom određene ustanove, na isti način kao na strani Bibliometrijski portret. Link koji vodi do popisa postavljen je samo na brojke s apsolutnim, ne i frakcionim vrijednostima, tj. na kolone označene zadebljanim fontom.
Kada se odabirom odgovarajućeg nivoa ustanove prikazuju rezultati univerziteta klikom na ikonu
prikazuju se rezultati svih pripadajućih fakulteta. Ponovnim klikom na istu ikonu prikaz se uklanja. Rezultati fakulteta se takođe mogu sortirati na isti način kao i univerziteti.
Klikom na ikonu
otvara se u novom prozoru stranica Bibliometrijski portret s prikazom rezultata ustanove po godinama. Stranica Bibliometrijski portret postoji kako za univerzitete, tako i za fakultete/visoke škole.
Na stranici s prikazom ustanova nivoa fakulteta/visokih škola moguć je pregled rezultata ustanova prema Frascati oblasti u koju su razvrstani. Oblast, odnosno grupa srodnih ustanova bira se iz padajućeg menija u formi koja se pojavljuje samo na toj stranici.
Pregled rangiranja moguće je po širim, kao i užim Frascati oblastima. Ustanove sa raznovrsnim obrazovnim programima i, posljedično, različitim profilima nastavnog osoblja razvrstane su u više oblasti.
Prilog 1. Popis ustanova
| Универзитет у Бањој Луци |
|---|
| Академија умјетности |
| Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет |
| Економски факултет |
| Електротехнички факултет |
| Машински факултет |
| Медицински факултет |
| Пољопривредни факултет |
| Правни факултет |
| Природно-математички факултет |
| Рударски факултет |
| Технолошки факултет |
| Факултет безбједносних наука |
| Факултет политичких наука |
| Факултет физичког васпитања и спорта |
| Филолошки факултет |
| Филозофски факултет |
| Шумарски факултет |
| Институт за генетичке ресурсе |
| Универзитет у Источном Сарајеву |
| Академија ликовних умјетности |
| Православни богословски факултет |
| Економски факултет - Пале |
| Економски факултет - Брчко |
| Електротехнички факултет |
| Филозофски факултет |
| Факултет физичког васпитања и спорта |
| Факултет пословне економије |
| Факултет за производњу и менаџмент |
| Машински факултет |
| Музичка академија |
| Медицински факултет |
| Педагошки факултет |
| Пољопривредни факултет |
| Правни факултет |
| Саобраћајни факултет |
| Технолошки факултет |
| Универзитет за пословне студије |
| Факултет за пословне и финансијске студије |
| Факултет за примјењену економију |
| Факултет за информационе технологије и дизајн |
| Факултет за екологију |
| Факултет за туризам и хотелијерство |
| Факултет правних наука |
| Паневропски универзитет “Апеирон” |
| Факултет пословне економије |
| Факултет правних наука |
| Факултет информационих технологија |
| Факултет спортских наука |
| Факултет здравствених наука |
| Факултет филолошких наука |
| Саобраћајни факултет |
| Независни универзитет Бања Лука |
| Економски факултет |
| Факултет за политичке науке |
| Педагошки факултет |
| Факултет за информатику |
| Факултет за екологију |
| Факултет лијепих умјетности |
| Факултет за безбједност и заштиту |
| Универзитет ПИМ |
| Економски факултет |
| Правни факултет |
| Филозофски факултет |
| Технички факултет |
| Факултет рачунарских наука |
| Слобомир П Универзитет |
| Факултет за информационе технологије |
| Факултет за економију и менаџмент |
| Правни факултет |
| Филолошки факултет |
| Пореска академија |
| Академија умјетности |
| Универзитет Синергија |
| Факултет за пословну економију |
| Факултет за рачунарство и информатику |
| Правни факултет |
| Филолошки факултет |
| Факултет драмских и филмских умјетности |
| Универзитет “Бијељина” |
| Фармацеутски факултет |
| Факултет за психологију |
| Факултет здравствених студија |
| Пољопривредни факултет |
| Високе школе |
| Висока медицинска школа |
| Висока школа за туризам и хотелијерство |
| Висока школа - 'Banja Luka College' |
| Висока школа за примијењене и правне науке “Прометеј” |
| Висока школа “Колеџ козметологије и естетике” |
| Висока школа за информационе технологије, економију и предузетништво |
| Висока школа за економију и информатику |
| Висока пословно техничка школа |
| Висока медицинска школа здравства |
| Висока школа за услужни бизнис |
Prilog 2. Sastav grupa
| Шира област | Ужа област | ВШ установа | Место |
|
природне науке |
биолошке науке | Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет | Бања Лука |
| физичке науке | Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет | Бања Лука | |
| физичке науке | Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет | Пале | |
| геонауке и сродне науке о окружењу | Независни универзитет Бања Лука, Факултет за екологију | Бања Лука | |
| геонауке и сродне науке о окружењу | Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет | Бања Лука | |
| геонауке и сродне науке о окружењу | Универзитет за пословне студије, Факултет за екологију | Бања Лука | |
| геонауке и сродне науке о окружењу | Универзитет за пословне студије, Факултет за туризам и хотелијерство | Бања Лука | |
| геонауке и сродне науке о окружењу | Висока школа за туризам и хотелијерство | Требиње | |
| хемијске науке | Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет | Бања Лука | |
| хемијске науке | Универзитет у Бањој Луци, Технолошки факултет | Бања Лука | |
| хемијске науке | Универзитет у Источном Сарајеву, Технолошки факултет | Зворник | |
| математика | Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет | Бања Лука | |
| математика | Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет | Пале | |
| рачунарске и информационе науке | Независни универзитет Бања Лука, Факултет за информатику | Бања Лука | |
| рачунарске и информационе науке | Паневропски универзитет "Апеирон", Факултет информационих технологија | Бања Лука | |
| рачунарске и информационе науке | Слобомир П Универзитет, Факултет за информационе технологије | Бијељина | |
| рачунарске и информационе науке | Универзитет Синергија, Факултет за рачунарство и информатику | Бијељина | |
| рачунарске и информационе науке | Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет | Бања Лука | |
| рачунарске и информационе науке | Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет | Пале | |
| рачунарске и информационе науке | Универзитет за пословне студије, Факултет за информационе технологије и дизајн | Бања Лука | |
| рачунарске и информационе науке | Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент, Факултет рачунарских наука | Бања Лука | |
| рачунарске и информационе науке | Висока школа 'Banja Luka College' | Бања Лука | |
| рачунарске и информационе науке | Висока школа за економију и информатику | Приједор | |
| рачунарске и информационе науке | Висока школа за информационе технологије, економију и предузетништво | Бања Лука | |
|
инжењерство и технологија |
електротехника , електронско инжењерство, информационо инжењерство | Универзитет у Бањој Луци, Електротехнички факултет | Бања Лука |
| електротехника , електронско инжењерство, информационо инжењерство | Универзитет у Источном Сарајеву, Електротехнички факултет | Источно Сарајево | |
| грађевинарство , архитектура и сродне науке | Универзитет у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет | Бања Лука | |
| машинство | Универзитет у Бањој Луци, Машински факултет | Бања Лука | |
| машинство | Универзитет у Источном Сарајеву, Машински факултет | Источно Сарајево | |
| остало инжењерство и технологија | Паневропски универзитет "Апеирон", Саобраћајни факултет | Бања Лука | |
| остало инжењерство и технологија | Универзитет у Бањој Луци, Рударски факултет | Приједор | |
| остало инжењерство и технологија | Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет за производњу и менаџмент | Требиње | |
| остало инжењерство и технологија | Универзитет у Источном Сарајеву, Саобраћајни факултет | Добој | |
| остало инжењерство и технологија | Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент, Технички факултет | Бања Лука | |
|
медицинске науке |
медицина , базична | Универзитет у Бањој Луци, Медицински факултет | Бања Лука |
| медицина , базична | Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет | Фоча | |
| медицина , клиничка | Универзитет у Бањој Луци, Медицински факултет | Бања Лука | |
| медицина , клиничка | Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет | Фоча | |
| медицина , науке о здрављу | Паневропски универзитет "Апеирон", Факултет спортских наука | Бања Лука | |
| медицина , науке о здрављу | Универзитет у Бањој Луци, Факултет физичког васпитања и спорта | Бања Лука | |
| медицина , науке о здрављу | Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет физичког васпитања и спорта | Пале | |
| медицина , науке о здрављу | Висока медицинска школа | Приједор | |
| медицина , науке о здрављу | Висока медицинска школа здравства | Добој | |
| остале медицинске науке | Паневропски универзитет "Апеирон", Факултет здравствених наука | Бања Лука | |
| остале медицинске науке | Универзитет 'Бијељина', Факултет здравствених студија | Бијељина | |
| остале медицинске науке | Универзитет 'Бијељина', Фармацеутски факултет | Бијељина | |
| остале медицинске науке | Универзитет у Бањој Луци, Медицински факултет | Бања Лука | |
| остале медицинске науке | Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет | Фоча | |
| остале медицинске науке | Висока медицинска школа | Приједор | |
| остале медицинске науке | Висока медицинска школа здравства | Добој | |
| остале медицинске науке | Висока школа "Колеџ козметологије и естетике" | Бања Лука | |
|
пољопривредне и ветеринарске науке |
пољопривреда , шумарство и рибарство | Универзитет 'Бијељина', Пољопривредни факултет | Бијељина |
| пољопривреда , шумарство и рибарство | Универзитет у Бањој Луци, Институт за генетичке ресурсе | Бања Лука | |
| пољопривреда , шумарство и рибарство | Универзитет у Бањој Луци, Пољопривредни факултет | Бања Лука | |
| пољопривреда , шумарство и рибарство | Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет | Бања Лука | |
| пољопривреда , шумарство и рибарство | Универзитет у Источном Сарајеву, Пољопривредни факултет | Источно Сарајево | |
|
друштвене науке |
економија и пословање | Независни универзитет Бања Лука, Економски факултет | Бања Лука |
| економија и пословање | Паневропски универзитет "Апеирон", Факултет пословне економије | Бања Лука | |
| економија и пословање | Слобомир П Универзитет, Факултет за економију и менаџмент | Бијељина | |
| економија и пословање | Слобомир П Универзитет, Пореска академија | Бијељина | |
| економија и пословање | Универзитет Синергија, Факултет за пословну економију | Бијељина | |
| економија и пословање | Универзитет у Бањој Луци, Економски факултет | Бања Лука | |
| економија и пословање | Универзитет у Источном Сарајеву, Економски факултет - Брчко | Брчко | |
| економија и пословање | Универзитет у Источном Сарајеву, Економски факултет - Пале | Пале | |
| економија и пословање | Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет пословне економије | Бијељина | |
| економија и пословање | Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет за производњу и менаџмент | Требиње | |
| економија и пословање | Универзитет за пословне студије, Факултет за пословне и финансијске студије | Бања Лука | |
| економија и пословање | Универзитет за пословне студије, Факултет за примјењену економију | Бања Лука | |
| економија и пословање | Универзитет за пословне студије, Факултет за туризам и хотелијерство | Бања Лука | |
| економија и пословање | Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент, Економски факултет | Бања Лука | |
| економија и пословање | Висока пословно техничка школа | Добој | |
| економија и пословање | Висока школа 'Banja Luka College' | Бања Лука | |
| економија и пословање | Висока школа за економију и информатику | Приједор | |
| економија и пословање | Висока школа за информационе технологије, економију и предузетништво | Бања Лука | |
| економија и пословање | Висока школа за туризам и хотелијерство | Требиње | |
| економија и пословање | Висока школа за услужни бизнис | Соколац | |
| образовање | Независни универзитет Бања Лука, Педагошки факултет | Бања Лука | |
| образовање | Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет | Бања Лука | |
| образовање | Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет | Пале | |
| образовање | Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет | Бијељина | |
| образовање | Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент, Филозофски факултет | Бања Лука | |
| остале друштвене науке | Независни универзитет Бања Лука, Факултет за безбједност и заштиту | Бања Лука | |
| остале друштвене науке | Универзитет у Бањој Луци, Факултет безбједносних наука | Бања Лука | |
| политичке науке | Независни универзитет Бања Лука, Факултет за политичке науке | Бања Лука | |
| политичке науке | Универзитет у Бањој Луци, Факултет политичких наука | Бања Лука | |
| право | Паневропски универзитет "Апеирон", Факултет правних наука | Бања Лука | |
| право | Слобомир П Универзитет, Правни факултет | Бијељина | |
| право | Универзитет Синергија, Правни факултет | Бијељина | |
| право | Универзитет у Бањој Луци, Правни факултет | Бања Лука | |
| право | Универзитет у Источном Сарајеву, Правни факултет | Пале | |
| право | Универзитет за пословне студије, Факултет правних наука | Бања Лука | |
| право | Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент, Правни факултет | Бања Лука | |
| право | Висока школа за примијењене и правне науке 'Прометеј' | Бања Лука | |
| психологија и когнитивне науке | Универзитет 'Бијељина', Факултет за психологију | Бијељина | |
| психологија и когнитивне науке | Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет | Бања Лука | |
| психологија и когнитивне науке | Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет | Пале | |
| психологија и когнитивне науке | Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент, Филозофски факултет | Бања Лука | |
|
хуманистика и умјетност |
филозофија , етика и религија | Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет | Бања Лука |
| филозофија , етика и религија | Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет | Пале | |
| филозофија , етика и религија | Универзитет у Источном Сарајеву, Православни богословски факултет | Фоча | |
| историја и археологија | Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет | Бања Лука | |
| историја и археологија | Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет | Пале | |
| језици и књижевност | Паневропски универзитет "Апеирон", Факултет филолошких наука | Бања Лука | |
| језици и књижевност | Слобомир П Универзитет, Филолошки факултет | Бијељина | |
| језици и књижевност | Универзитет Синергија, Филолошки факултет | Бијељина | |
| језици и књижевност | Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет | Бања Лука | |
| умјетност | Независни универзитет Бања Лука, Факултет лијепих умјетности | Бања Лука | |
| умјетност | Слобомир П Универзитет, Академија умјетности | Бијељина | |
| умјетност | Универзитет Синергија, Факултет драмских и филмских умјетности | Бијељина | |
| умјетност | Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности | Бања Лука | |
| умјетност | Универзитет у Источном Сарајеву, Академија ликовних умјетности | Требиње | |
| умјетност | Универзитет у Источном Сарајеву, Музичка академија | Источно Сарајево |
Prilog 3. Obuhvaćeni časopisi RS
| 1. | Acta Economica | 1512-858X |
| 2. | Agrofor | 2490-3434 |
| 3. | Agroznanje | 2233-0070 |
| 4. | Biomedicinska istraživanja | 1986-8529 |
| 5. | Časopis za ekonomiju i tržišne komunikacije | 2232-8823 |
| 6. | Contemporary materials | 1986-8669 |
| 7. | Electronics | 1450-5843 |
| 8. | Filolog, Banjaluka | 1986-5864 |
| 9. | Glasnik - Geografsko društvo Republike Srpske | 2232-8610 |
| 10. | Glasnik hemičara, tehnologa i ekologa Republike Srpske | 1840-054X |
| 11. | Godišnjak Fakulteta političkih nauka | 1820-6700 |
| 12. | Godišnjak Fakulteta pravnih nauka (RS) | 2232-9668 |
| 13. | International Journal of Electrical Engineering & Computing / IJEEC | 2566-3682 |
| 14. | Journal of Chemists, Technologists & Environmentalists | 2712-1267 |
| 15. | Journal of Engineering & Processing Management | 1840-4774 |
| 16. | Politeia | 2232-9641 |
| 17. | QoL - Quality of life | 1986-602X |
| 18. | Scripta Medica | 2490-3329 |
| 19. | Sineza | 2712-1259 |
| 20. | Sportlogia | 1986-6089 |
| 21. | Sportske nauke i zdravlje | 2232-8211 |
| 22. | STED Journal | 2637-2150 |
| 23. | Veterinarski žurnal Republike Srpske | 1840-2887 |
| 24. | Zbornik radova Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu | 1840-3557 |
| 25. | Žurnal za bezbjednost i kriminalistiku | 2637-3076 |
Pitanja
Za odgovore kliknuti na tekst pitanja!
O vrednovanju univerziteta/fakulteta uopšte
-
Da li vrednovanje ovako malog broja VŠ ustanova u ovako uskim okvirima kakav je Republika Srpska ima punog opravdanja? Nama je potrebno da se odmjeravamo u odnosu na ustanove u svijetu, naročito one u razvijenim zemljama.Svako vrednovanje ima opravdanja, pod uslovom da je validno, da djeluje motivaciono i da nije skupo. Bilo bi dobro da ovaj Izvještaj nudi uvid u to koliko učinak VŠ ustanova RS zaostaje za učinkom pojedinih ustanova u svijetu ili bar regionu. Nažalost, precizno izražavanje tih razlika Izvještaj ne obezbjeđuje. Razlog za to je skromna zastupljenost radova istraživača VŠU RS u izvorima kojima se koriste poznati svjetski sistemi rangiranja (WoS, Scopus). Nizak učinak u tim izvorima ne nudi uslove za razlikovanje većine domaćih ustanova, što potvrđuju rezultati iz ovog izvještaja.Ipak, orijentaciono poređenje jeste moguće, bar s obzirom na učinak u WoS-u. Na osnovu odgovarajuće literature takvo poređenje je moguće i za sve VŠ ustanove RS uzete zajedno u odnosu na učinak u WoS drugih zemalja/regiona.
-
Zašto je vrednovanje ustanova u Izvještaju zasnovano samo na naučnim člancima i citatima, umjesto i na naučnim monografijama, tehnološkim rješenjima, patentima, softverskim proizvodima itd.?Zato što je publikovanje naučnih radova u formi članaka u naučnim časopisa, kao i citati ostvareni u njima, najvažniji, najrašireniji i najpouzdaniji vid vrednovanja naučnog doprinosa. Takođe i zato što članci u naučnim časopisima prolaze najbolju kontrolu kvaliteta, pod uslovom da su recenzirani. U ovom izvještaju svi časopisi zadovoljavaju taj uslov u manjoj ili većoj mjeri.Taj opšti stav čini polaznu osnovicu svih priznatih sistema rangiranja VŠ ustanova u svijetu. Manjkavosti takvog pristupa nadoknađuju se dopunskom upotrebom pokazatelja druge vrste. Ovaj izvještaj je sastavnim dio šireg sistema vrednovanja i rangiranja koji obuhvata i neke od pomenutih vidova učinka.
-
Vaš sistem vrednovanja temelji se u velikoj mjeri na citiranosti i zato je sporan. Citiranost kao pokazatelj se zloupotrebljava i stoga u naučnoj literaturi masovno osporava.To je samo djelimično tačno. Osporava se uglavnom tzv. Impakt Faktor kao mjerilo vrijednosti časopisa, kao i sirovi broj citata kao mjera učinka pojedinaca. Kritika ima neuporedivo manje opravdanja kada je riječ o učinku entiteta višeg nivoa agregacije, kakvi su univerziteti ili države. Takve kritike profesionalni evaluatori rutinski odbacuju.Validnost citiranosti, kao i produktivnosti, zavisi od kontrole kvaliteta, odnosno sprečavanja zloupotreba (citatnih manipulacija, lažnih recenzija, plagijarizma, itd.) u časopisima koji služe kao osnova za vrednovanje. WoS ima visok nivo kontrole kvaliteta. Isto, ako ne i više, to važi i za SCIndeks, a nešto manje za SEESAmE. Uopšte uzev, podaci o citiranosti iz ovog izvještaja mogu se primiti s punim povjerenjem.
-
Radovi istraživača naše ustanove objavljuju se uglavnom u humanističkim (jezičkim, istorijskim i sl.) časopisima izvan WoS-a, kao i u naučnim monografijama, gdje istovremeno ostvaruju veliku većinu svojih citata. Zašto se prilikom računanja pokazatelja uticajnosti ne uzimaju obzir doprinos u tim izvorima?Razlozi su dvojaki i međusobno povezani: (a) to bi bitno uvećalo troškove vrednovanja i (b) nema pouzdanih kriterija o tome šta predstavlja naučnu monografiju, a šta npr. udžbenik, koji se ne smatra naučnim produktom.Inače, u nekim naučnim disciplinama to bi imalo punog opravdanja. Utješno za vaše istraživače je to što se ovaj Izvještaj temelji, ne samo na WoS, već i na bazama koje obuhvataju časopise nacionalnog i regionalnog karaktera, među kojima je dosta humanističkih. Takođe je utješno to što se vaš fakultet rangira i u okviru (Frascati) grupe srodnih fakulteta, čiji autori su u tom pogledu podjednako prikraćeni kao i vaši.
O pokazateljima
-
Kako su računate frakciona produktivnost i citiranost? Čemu služi taj indikator?Koristi se jednostavna formula kojom se članak/citat dijeli brojem autora (1/N). Poznato je da među koautorima nekog rada mogu postojati velike razlike u doprinosu, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu. Međutim, u evaluativnoj bibliometriji ne postoji saglasnost o tome kako diferencijalno ponderisati taj doprinos. Da li to činiti npr. na osnovu redoslijeda autora u timu, njihovog ukupnog broja ili na neki treći način. Teškoća je i u tome što samo mali broj časopisa zahtijeva specifikaciju doprinosa koautora, pa indeksne baze tu informaciju ni ne evidentiraju. Stoga je metod primijenjen u Izvještaju jedini praktično izvodljiv.Inače, potreba za frakcionim izražavanjem učinka je u literaturi opšteprihvaćena. Na taj način potiskuje se neželjeni utjecaj vještački visoke citiranosti radova s ogromnim brojem koautora (tzv. kilo radova), koji može imati dramatične efekte na rang pojedinih ustanova.
-
Na koji način su prikupljeni podaci za normalizovane pokazatelje koji uzimaju obzir broj istraživača u ustanovi? Neki fakulteti niskog učinka dobili su visoke vrijednosti na tom pokazatelju.Najprije su na osnovu korišćenih baza i drugih javnih izvora formirani popisi istraživača. Ti popisi su dostavljeni upravama ustanova da ih verifikuju i koriguju, a zatim i dodaju informaciju o obimu angažovanja svakog pojedinca, izraženog u procentima (npr. stalni radni odnos s punim radnim vrjemenom iznosi 100%). Na kraju je broj istraživača izražen zbirom tih vrijednosti. Samo za jedan od univerziteta podaci su prikupljeni jedino iz javnih izvora.Na isti ili sličan način utvrđuje se broj istraživača i u poznatim svjetskim sistemima rangiranja. Činjenica da taj podatak praktično obezbjeđuju sami vrjednovani entiteti čini ga manje pouzdanim.Ovaj pokazatelj neizbježno favorizuje fakultete, uglavnom privatne, koji imaju mali broj zaposlenih nastavnika i saradnika s punim radnim vrjemenom. To svakako treba uzeti u obzir prilikom interpretacije rezultata.
-
Kako je računat Indikator godišnjeg porasta produktivnosti? Na koji način tumačiti rezultate dobijene na tom pokazatelju?Taj indikator izražava trend monotonog porasta broja radova koje su autori date ustanove objavili u svim časopisima iz korpusa u desetogodišnjem periodu. Samim tim smatramo ga veoma korisnim, naročito sa stanovišta samoevaluacije.Ovaj indikator izračunat za univerzitete je relativno pouzdan.Znatno manje je pouzdan za fakultete, posebno one s malim ukupnim brojem objavljenih radova. Zbog niskih, često i nultih godišnjih vrijednosti djela fakulteta, u Izvještaju su se mogle upotrijebiti samo neparametarske tehnike male snage. Odabrana je jedna takva tehnika – Mann/Kandal-ov Z-test. Pozitivne brojčane vrijednosti na tom testu ukazuju na porast, a negativne na pad trenda. Nivo značajnosti, označen po konvenciji sa + i brojem zvjezdica, govori o pouzdanosti dobijenog test rezultata.Rezultate ustanove treba posmatrati komparativno, u odnosu na druge ustanove. Zbog generalno niske pouzdanosti ovaj indikator je računat samo za ukupan, tj. desetogodišnji period, ne i na kraći rok, što je inače slučaj sa svim ostalim pokazateljima.
-
Gdje su svrstavani članci i citati ostvareni u časopisima koji su dio SCIndeksa i istovremeno SEESAmE-a i WoS-a? Da li su doprinosili učinku ustanove sva tri nivoa izvrsnosti?Jedan članak ili citat pripisuje se samo jednoj od više baza u kojima je neki časopis indeksiran i to onoj (naj)višeg nivoa izvrsnosti. Da bi se to postiglo vrši se tzv. deduplikacija radova i citata. Metod koji se koristi za deduplikaciju je ograničene efikasnosti (recall & precision), tako da su greške moguće. Greške su dovoljno rijetke da bi značajno utjecale na relativnu poziciju rangiranih ustanova.
-
Da li su našim člancima objavljenim u časopisima nacionalnog nivoa pripisani i citati u regionalnoj i globalnoj bazi i obratno?Jesu. Za sve radove u sve tri baze korišćene u izradi Izvještaja utvrđeni su tzv. unakrsni citati, tj. oni ostvareni u preostalim dvjema bazama. To je jedna od specifičnih prednosti CEON-ovog modela (Tripod, Tronožac) vrednovanja primijenjenog u Izvještaju, koji je i uveden upravo zato da bi se u uslovima niske citiranosti autora prikupio što veći broj validnih citata njihovih radova.
-
Zašto se jedino u slučaju baze SEESAmE navodi da ona indeksira nejednak broj časopisa za utvrđivanje produktivnosti i citiranosti. Kakva je to citatna baza?SEESAmE je baza u završnoj fazi razvoja, ali već upotrebljiva u evaluativne svrhe. Specifična je po tome što pored časopisa i radova koji čine regularni citatni indeks, obuhvata i velik broj onih čiji metapodaci ne sadrže reference.Baza omogućava pouzdano utvrđivanje autorstva za veoma velik broj članaka, pa tako i članaka autora koji potiču iz VŠU RS. Nije bilo razloga da se odreknemo tog djela baze za utvrđivanje produktivnosti.
-
Koja je razlika između baze SCIndeks koja nam je poznata i koju koristimo i baze SCIndeks Plus? Da li je i baza SCIndeks Plus javno dostupna? Ako nije, kako da provjerimo svoj učinak u toj bazi?Baza SCIndeks Plus je SCIndeks proširen nacionalnim časopisima višeg kvaliteta (međunarodnog značaja) koji se ne predstavljaju u SCIndeksu, niti svojim sredstvima participiraju u njegovom održavanju.Za razliku od SCIndeksa koji je dostupan u režimu otvorenog pristupa, SCIndeks Plus se koristi samo oflajn, za evaluativne potrebe, u okviru projekata koje izdavač baze izvodi u saradnji sa svojim ugovornim partnerima.Nažalost, provjeru vaših podataka u časopisima koji su pokriveni jedino bazom SCIndeks Plus može na vaš prigovor da izvrši jedino izdavač baze, ujedno zadužen za tačnost i kompletnost podataka u ovom izvještaju.
-
Za razliku od produktivnosti, rezultati zasnovani na citiranosti iskazuju generalno pad vrednosti poslednjih godina praćenja. Šta je tome uzrok?To je tipično za distribuciju citata u višegodišnjem periodu i posledica je tzv. procesa sazrevanja citata. Radovi objavljeni poslednjih godina nisu imali dovoljno vremena da dosegnu vrhunac (peak) citiranosti, odnosno prikupe “zasluženi” broj citata. Prema tome, pad u citiranosti radova objavljenih tih godina nikako ne treba shvatiti kao pad njihovog kvaliteta.
O prijavi i otklanjanju grešaka
-
Smatramo da je u slučaju naše ustanove došlo do greške. Želimo da to razjasnimo usmenim putem? S kim i kako možemo o tome da razgovaramo?Nemamo uslova za to da primjedbe rješavamo telefonskim putem, niti za to ima prave potrebe. Primjedbe, uključujući i prijavu grešaka, dostavljaju se isključivo elektronskom putem kroz aplikaciju (dugme PRIMJEDBE u glavnom meniju).Odgovori se primaju putem e-pošte. Možete ih očekivati u roku od najviše nekoliko dana. Ako provjera greške zahtijeva analitički rad ili obuhvata izvore koji nam nisu neposredno dostupni, rok za odgovor je deset dana.Podrazumijeva se da ste prije odluke da nam se obratite pažljivo proučili sva relevanatna objašnjenja data pod Pomoć i Pitanja. Tu se mogu naći razjašnjenja za većinu nedoumica korisnika Izvještaja.
-
Broj citata koje su autori našeg fakulteta dobili u WoS-u bitno je veći nego što stoji u Izvještaju.To jeste moguće. Vi ste u položaju da znajući sve radove vaših autora prepoznate i njihove članke koji nisu indeksirani u WoS-u, a citirani su u nekom od WoS članaka. Mi smo u stanju da prepoznamo samo one citate koje ste dobili za radove indeksirane u WoS-u.Takav postupak je jedni moguć kada se vrednuju univerziteti i koristi se u svim poznatim sistemima rangiranja. Manjkavost tog postupka pogađa sve ostale fakultete, što znači da prilikom rangiranja vaš fakultet nije u podređenom položaju.
-
Našli smo nespornu grešku u WoS podacima za svoj fakultet. Prilažemo dokaze o tome. Molim vas da to ispravite i ponovo utvrdite naš učinak.Mogućnost otklanjanja grešaka nastalih u WoS podacima zavisi od toga gdje su nastale i ko ih je počinio. Do sada su prepoznate četiri vrste grešaka:
- Greške koje čine sami autori. Članci RS autora u WoS časopisima izdvajaju se na osnovu afilijacije, a citati posredno, preko referenci izdvojenih članaka. Ako su te afilijacije sasvim pogrešne, toliko da se ne mogu korigovati sravnjivanjem s drugim izvorima, radove i citate vaših autora nismo u stanju da prepoznamo. Takve greške se ne ispravljaju.
- Greške koje čine operateri WoS, obično tako što u bazu netačno unesu imena autora, mada su ona u samom radu tačno navedena. Takve greške se takođe ne ispravljaju. To se ne čini ni u slučaju kada se one na zahtjev autora ili časopisa naknadno otklone u WoS, pošto bi bilo nelegitimno da se to učini samo onima koji su uložili prigovor, a ne i ostalim autorima.
- Greške koje načini naš operater u postupku pretraživanja WoS radi prebrojavanja radova i citata dodjeljenih RS autorima/ustanovama. Ove greške se ispravljaju. Napominjemo da su one toliko malobrojne da nemaju praktičnih posledica na status, odnosno rang pojedinih ustanova.
- Greške koje nastaju zbog ispuštanja citata u bazama CEON-a. Takve greške se ispravljaju, mada bi to trebalo činiti u samim bazama, gdje postoji opcija za prijavu grešaka. Napominjemo da su takve znatno rjeđe nego sve prethodne.
-
Pouzdano znamo da imamo više radova (citata) u regionalnim časopisima nego što se navodi u Izvještaju. Da li je to greška?Vjerovatno je riječ o vašem učinku u časopisima ili sveskama koje jesu regionalnog karaktera, ali nisu obuhvaćene bazom SEESAmE. Imajte na umu da ta baza nema sistematsko pokrivanje, što znači da praktično predstavlja uzorak časopisa i radova iz regionalnih časopisa. Taj uzorak jeste velik, ali ni izbliza ne pokriva sve časopise koji se izdaju u 16 zemalja Jugoistočne Evrope.Znatno je manje vjerovatno da je u pitanju greška. Ipak, prijavite to kao grešku, kako bismo provjerili da li je vaš rad/citat sadržan u bazi. U slučaju da se to potvrdi, i samo u tom slučaju, unijećemo ispravku u vaše rezultate.